Највећа основна школа у Смедеревској Паланици названа је по Ивану Мукеру једном од хероја  у борби против фашизма у II светском рату.

       Рођен је 25. јуна 1914. у радничкој породици у месту Ној Пела у Аустрији, будући да су му се родитељи ту доселили, у потрази за послом.

       По занимању је био металски радник и радио у бројним фабрикама тадашње Краљевине Југославије. У духу тог времена, прихватио је комунистичке идеје, те се  придружио тадашњој Комунистичкој партији Југославије, и постао веома активан члан, верујући да ова идеологија може донети бољу будућност.

Живео је у Смедеревској Паланци, где се и запослио у фабрици ”Јасеница.” Стекао је и породицу, имао супругу и ћерку. Међутим, највећи рат у историји,  II светски, већ се водио у свету од 1939. године, а од пролећа 1941. почео је и у тадашњој Краљевини Југославији. У оквиру Априлског рата, бомбе су пале и на Смедеревску Паланку, пошто  се овде налазио војни аеродром. После капитулације, уследила је немачка окупација.

Иван Мукер је био један од оних који је сматрао да се непријатељу треба супротстављати, не желећи да се остваре планови Трећег рајха у којима за словенске народе није било места

    Током лета 1941. учествује у формирању Паланачке партизанске чете, прикључује се борбама и постаје један од вођа чете. Касније предводи и новоформирани Космајски партизански одред.  Како  је одлично говорио немачки језик, а по природи неусташив, успео је да у септембру 1941. у Башину зароби ауто немачког команданта, да разоружа пратњу, али и да им одузме униформе. Обучен у немачку униформу, са знањем немачког успео је да завара Немце и са делом бораца умакне немачкој потери. Предводи Паланачку чету и у борбама код Азање 28. септембра 1941. и непријатељу наноси велике губитке. Омета функционисање немачке окупационе војске различитим диверзијама. Код Кусатка је запалио немачке залихе, а из правца Младеновца послао локомотиву ка војном транспотном вагону који је ишао из Паланке и изазвао судар. Борио се и око Ужица где се стварала прва ослобођена територија у окупираној Европи.

       Током свих ових борби, показао је невероватну смелост, довитљивост, али и бригу о саборцима, бидући да је у два наврата спасио рањене саборце, ризикујићи сопствени живот.

У борбама у околини Аранђеловца је 28. фебруара 1942. тешко је рањен. Успео је да  да се домогне куће у Паланци, али су га је непријатељ  открио и опколилио. Како је био један од најборбенијих немачких непријатеља, планирано је његово хватање, истрага са мучењем и јавно погубељење као порука становништву. Иван Мукер се одлучио да сам себи одузме живот  да  не би пао жив непријатељу у руке. Немци су га 13. марта 1942. године мртвог обесили у центру Смедеревске Паланке.

Имао је 27 година.

У тешким и мрачним временима, иступају они најбољи из народа и поставе меру човека и хероја. Иван Мукер је високо на тој лествици и 8. октобра 1953. године је препознат као такав и проглашен за народног хероја, а уједно  је то и дан када прослављамо наш Дан школе.