Обавештавамо вас да је на званичној интернет страници Министарства просвете објављено Стручно упутство о организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе за школску 2022/23. годину и Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2022/23. годину.
Оба документа доступна су на следећем линку: https://prosveta.gov.rs/kalendar-takmicenja-i-smotri/
Распоред часова матична школа друго полугодиште
Распоред часова за Баничину старији разреди пре и после подне
Припремна настава за ученика 8. разреда
КАЛЕНДАР РАДА ШКОЛСКЕ 2022-23. ГОДИНЕ
Календар школских такмичења за школску 2021-2022годину
семинари који су одржани у првом полугодишту 2021
Нов правилник о стручном усавршавању
Са поносом вас обавештавамо да је Светлана Стевановић, наставница у ОШ „Херој Иван Мукер", један од аутора Граматике српског језика за 8. разред, која је званично одобрена од стране Министарства.
Подсетимо, Светлана Стевановић је један од аутора Граматике 6, Радне свеске 6, Граматике 7 и Радне свеске 7, а у ОШ „Херој Иван Мукер" предаје српски језик и књижевност.
Све честитке Светлани на овом великом успеху.
Са поносом вас обавештавамо да је Светлана Стевановић, наставник српског језика и књижевности у ОШ „Херој Иван Мукер", један од аутора Граматике српског језика за 6. разред који је званично одобрен од стране Министарства просвете.
Шта је ново у Правилнику о стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника који је објављен преки неки дан?
Просветној јавности је потанко објашњено који су то облици стручног усавршавања у области Правилника под редним бројем 2. Тако је лепо објашњено шта су програми сталног стручног усавршавања, а штастручни скупови (конференције, конгреси, саветовања, трибине, симпозијуми, округли столови, сабори и сусрети или дани), шта летње и зимске школе, а шта стручна и студијска путовања. Коначно је прецизирано шта су стручни скупови, понегде повучена значењска граница између њих по броју учесника, негде по теми, негде по организацији. Сви они имају могућност да се пријаве за акредитацију и буду одобрени, а право да их пријављују имају регионални центри за професионални развој, стручно друштво и удружење регистровано за обављање делатности у области образовања и васпитања. Уверења која ћемо добијати са похађаних програма стручног усавршавања биће светлоплава, а са стручних скупова светлозелена. Програми могу бити организовани у самосталним модулима, не дужим од 24 сата. Програми ће се одобравати сваке две године, а конкурс ће излазити у октобру. Замислите 8. приоритетну област стручног усавршавања за прве три године, а то је ИКТ, за две године! У ИКТ две године је као 20 година у медицини, два века у педагогији, два миленијума у књижевности, за инклузију нисам сигурна како би се могла повући паралела.
Летње и зимске школе су облици чији описи одговарају пракси: на њима се стичу вештине учења и подучавања, размењују искуства, трају преко три дана, али остаде нејасно како се бодује и важи ли за њих да не могу да носе више од 24 сата, тј. бода. Реализују се по условима као и досада познати акредитовани програми стручног усавршавања и доносе бодове, тј. сате, али је нејасно колико ако трају преко 3 дана, а не може се за њих добити више од 24 сата, као у случају програма.
Раније само помињана, евентуално као неформални облици стручног усавршавања – стручна и студијска путовања сада су коначно описана и призната као облик стручног усавршавања. Циљ ових путовања је стицање знања и искуства кога на путовање упућује нека установа и на путовање упућени јој, онда, подноси извештај. Ствар позната откако је научних институција, али осећам да ће овде, спуштањем у школе, бити свашта…. То могуће свашта од путовања смањиће само чињеница да студијска путовања не доносе сате, тј. не подлежу пријављивању на конкурс и одобравању као акредитовани. Изгледа да служи само за портфолио, и можда као награда која обавезује оне изузетне. Јер, логично је да се искуства стечена на студијском путовању морају неком пренети, анализирати, известити…
У истој овој области о облицима стручног усавршавања највећа промена у односу на претходни Правилник јесте увођење посебне категорије акредитованих програма за – какав неспретан израз - целоживотно учење. За ове програме задужени су факултети у складу са Законом о високом образовању. Међутим, ако погледамо помињани закон, прво ћемо установити да је магловита флоскула целоживотног илити доживотног учења у Закону о високом образовању именована као „учење током целог живота“ (Закон о високом образовању, члан 96). И за ове програме добијају се уверења, али са бројем бодова по ЕСПБ (Европски систем преноса бодова). Није баш јасно колико, али члан 27 каже да бод ЕСПБ има вредност 25 бодова стручног усавршавања. Шта ли ово значи и како се тумачи, видећемо. Какви су то садржаји који представљају доживотно учење најмагловитија и најнејаснија ствар је у Правилнику, као што је и иначе где год да се помене. Један од наведених садржаја је, додуше, јасан – упознавање са научним и стручним иновацијама. Заиста, нема ништа природније него да нас са њима упознају они који по опису свог посла и морају да их прате – базични факултети, а не као што је досада било, којекакви надобудни наставници којима је сва памет на интернету, на основу којег стварају и акредитују програме. Но, у Правилнику се ни не назире на који начин ће се раздвојити тобожње иновације у програмима које се базирају на непровереним веб-референцама или директном преузимању хрватских превода, и ових иза којих би стајали проверени ауторитети с факултета.