Основна школа „Херој Иван Мукер” почела је са радом 13. септембра 1954.године.Тада су, због повећаног броја ученика, услед просторног ширења града,одлуком градског одбора основане три осмогодишње школе у Паланци.

У време оснивања школе у Паланци је извршена рејонизација на три рејона, а школе су биле тако лоциране да су покривале све делове града. Рејон ове школе је у то време био највећи и до данас је остало тако.

При самом формирању, у првој школској години, школа је имала 9 одељења са 322 ученика и 15 наставника. Број ученика се из године у годину повећавао.

Школа је имала две школске зграде: једну већу са 5 учионица, канцеларијом за наставнике,директора и секретаријат и другу мању. Школски намештај је био веома скроман: скамије за два и пет ученика, понеки орман и школске табле.

Због ограничених просторних могућности школа је радила у четири смене.

Управа школе је уз помоћ заједнице, наставника, ученика и њихових родитеља изградила, за непуна два месеца, зграду-полубараку у кругу школе, где се добила још једна учионица и радионица.

Од школске 1960/61. године у састав школе ушле су и четвороразредне школе у Малој Плани и Стојачку, као и истурена одељења.

Школски савет у сарадњи са Скупштином општине Паланка, доноси одлуку да се подигне нова школска зграда-централна школа и школа у Стојачку.

Прва фаза нове школске зграде завршена је 1967/68. Школа је отворена са десет учионица и пратећим просторима и опремљена савременим намештајем.

У следеће две године обезбеђена су средства за другу и трећу фазу где се гради још 23 учионице, фискултурна сала, школска кухиња, трпезарија, велика депонија за угаљ, библиотека, пратеће просторије и постројење за парно грејање

Од школске 1972/73. године прешло се на формирање специјализованих учионица. За све предмете и наставнике формиране су адаптиране учионице за функционално извођење савремених облика и метода рада. Свака специјализована учионица за кратко време опремљена је савременим училима и настава је подигнута на савремени виши ниво, што је резултирало и веома запаженим резултатима у раду са ученицима. Крајњи резултат оваквих напора наставника и ученика био је да је школа више година узастопно проглашавана за најуређенију у општини и региону, а 1976/78. године проглашена је за трећу по уређености у Србији.