О школи

Основна школа Херој Иван Мукер почела је са радом 13. септембра 1954. године. Тада су, због повећаног броја ученика, услед просторног ширења града, одлуком градског одбора основане три осмогодишње школе у Паланци. У време оснивања школе у Паланци је извршена рејонизација на три рејона, а школе су биле тако лоциране да су покривале све делове града. Рејон ове школе је у то време био највећи и до данас је остало тако.

При самом формирању, у првој школској години, школа је имала 9 одељења са 322 ученика и 15 наставника. Број ученика се из године у годину повећавао. Школа је имала две школске зграде: једну већу са 5 учионица, канцеларијом за наставнике, директора и секретаријат и другу мању. Школски намештај је био веома скроман: скамије за два и пет ученика, понеки орман и школске табле.

Због ограничених просторних могућности школа је радила у четири смене. Управа школе је уз помоћ заједнице, наставника, ученика и њихових родитеља изградила, за непуна два месеца, зграду-полубараку у кругу школе, где се добила још једна учионица и радионица.

Од школске 1960/61. године у састав школе ушле су и четвороразредне школе у Малој Плани и Стојачку, као и истурена одељења. Школски савет у сарадњи са Скупштином општине Паланка, доноси одлуку да се подигне нова школска зграда-централна школа и школа у Стојачку.

Прва фаза нове школске зграде завршена је 1967/68. Школа је отворена са десет учионица и пратећим просторима и опремљена савременим намештајем. У следеће две године обезбеђена су средства за другу и трећу фазу где се гради још 23 учионице, фискултурна сала, школска кухиња, трпезарија, велика депонија за угаљ, библиотека, пратеће просторије и постројење за парно грејање

Од школске 1972/73. године прешло се на формирање специјализованих учионица . За све предмете и наставнике формиране су адаптиране учионице за функционално извођење савремених облика и метода рада. Свака специјализована учионица за кратко време опремљена је савременим училима и настава је подигнута на савремени виши ниво, што је резултирало и веома запаженим резултатима у раду са ученицима. Крајњи резултат оваквих напора наставника и ученика био је да је школа више година узастопно проглашавана за најуређенију у општини и региону, а 1976/78. године проглашена је за трећу по уређености у Србији.

О догађањима у школе током протеклих година још ћемо писати у летопису који је у припреми.